original poezija - SHUHO

kad vremenom postanes mi dosadna draga
pregazicu sve te rijeci sto nekada svete bijehu
izbrisacu tajne nase,
samo nama znane stvari
kao da ne postojis krenut' dalje
poc' cu jasno

kad vremenom izgubim te osjecaje jedinstvene
predacu se istini toj, nikad sebi priznatoj
ne vidi me cak ni rijeka, vise ni od stida
prolazom kroz havariju ruze
vec je kasno

kad se vrate snovi stari, utegnuti javom
bar povedi me do granice ljudskosti
i pitaj kako si
ispricaj mi dvije, tri dobre
o svojoj sebicnosti
i ne placi