orig. poezija - prilog isidora
Ogledalo
Blize,
po strmoj ivici hodaj
Brze, strasnije... trci
Ka propasti neba
Ka vristacem suncu
Ka jezivom snu.
Bolje.
Ne osecaj ponore poroka.
Lomi kamen, srca.
Prozdiri,
seci,
unisti,
prelomi,
salomi,
ostani sam.
Sanjaj.
Krilate zveri streme ka nebu.
Izmucena tela po svetu leze.
Ono sto je ostalo
I sve sto je od toga postalo
u knjizi strahova sve se izgubilo.
Boli.
Ubija.
Spali me...pred lomacom.
Ja nesmem dalje.
Senka, vrisak,plac.
Ostrica u crnilu noci.
Razum ne sece.
Razum je mac.
I kuda sada?
iza kog zida.
U kom pravcu se ikona izgubila.
Koja je staza nepostojanja.
Sta sledi posle predaje.
Ne kraj.
Ne zivot.
Ne raj.
Sta ostaje posle pokajanja.
Ogledalo.
0 Comments:
Post a Comment
<< Home